Потрошачке корпе које су израчунаване закључно са децембром 2010. године (Минимална и Просечна) дефинисане су у априлу 2002. године, а урађене су од септембра 2000. године.Значајан и континуиран економски раст од 2000. године, уз реалан раст плата, пензија и других социјалних примања, као и осталих прихода становништва условио је промену у структури потрошње домаћинстава, што показују и резултати статистичког истраживања Анкете о потрошњи домаћинстава (АПД). ОВДЕ МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ ДОКУМЕНТ -ПОТРОШАЧКА КОРПА.
Такође, према Попису из 2002. године и Анкети о потрошњи домаћинстава, просечно домаћинство у Србији је трочлано, док су старе потрошачке корпе формиране за четворочлано домаћинство.
У складу са наведеним, створили су се објективни услови да се на основу података Анкете о потрошњи домаћинстава, дизајнира потрошачка корпа која би одражавала реалну слику структуре потрошње домаћинстава у Србији.
Одлуком Владе Републике Србије од 13. децембра 2007. формирана је Комисија за израду Нове потрошачке корпе. Комисију су сачињавали представници Министарства трговине и услуга, Републичког завода за статистику, Министарства за рад и социјалну политику, Министарства финансија и Кабинета потпреседника Владе.
Од 2003. године Анкета о потрошњи домаћинстава је усаглашена са међународним препорукама и стандардима (EUROST, ILO, UN) што податке добијене овом Анкетом чини упоредивим на међународном нивоу. Спроводи се у континуитету од 1.1. до 31.12. текуће године. Сваких петнаест (шеснаест) дана у месецу 200 домаћинстава изабраних у узорак методом случајног избора, води дневник личне потрошње, односно учествује у Анкети, што је 4.800 домаћинстава годишње. Од предвиђеног броја око 90% домаћинстава годишње учествује у Анкети.
На основу децилне анализе резултата Анкете за период 2003-2005. године и за сваку годину посебно, као и за 2006. годину, сачињени су предлози Нове Минималне и Нове Просечне потрошачке корпе за трочлано домаћинство.
Децилна анализа је поступак којим се еквивалентна потрошња свих домаћинстава (потрошња домаћинстава по потрошачкој јединици), рангира од најниже ка највишој. Тако рангирана домаћинства деле се у 10 једнаких група. У првом децилу налазе се домаћинства чија је еквивалентна потрошња најнижа (најсиромашнија домаћинства), а у 10 децилу су домаћинства чија је еквивалентна потрошња највиша (најбогатија домаћинства).
Примена скале еквиваленције (потрошачке јединице) омогућава поређење потрошње домаћинстава различитих по величини (броју чланова), преко заједничког именитеља- потрошачке јединице. У Анкети се примењује еквивалентна скала OECD по препоруци EUROSTAT, према којој носилац домаћинства добија пондер 1, сваки одрасли члан домаћинства (стар 14 и више година) пондер 0,7 и деца (испод 14 година старости) пондер 0,5.
Републички завод за статистику је предложио Комисији три варијанте Нове Минималне потрошачке корпе, које су израчунате на бази напред наведених критеријума.
Анализирана је потрошња домаћинстава из прва два децила, из прва три децила и из прва четири децила. Комисија је, на предлог Републичког завода за статистику, усвојила Нову Минималну потрошачку корпу, коју чини структура потрошње домаћинстава из прва три децила као оптималну варијанту.
За израду Нове Минималне корпе коришћени су подаци о количинама и подацима производа и услуга који чине потрошњу домаћинстава првог, другог и трећег децила (оцењени број домаћинстава који припадају овим децилима је око 750.000). Издаци за храну су структуирани према производима сврстаним у групе. Издаци за нехрану су приказани на двомесном нивоу по COICOP принципу који је у ствари класификација личне потрошње према намени. Утврђени садржај корпе се неће мењати под утицајем сезоне. Број артикала хране и безалкохолних пића је повећан од 39 на 63, испуњен је критеријум ФАО који предвиђа 2.280 калорија за одраслу особу.
За израду Нове Просечне корпе коришћени су подаци о количинама и вредностима производа и услуга који чине потрошњу домаћинстава од трећег до осмог децила. Нова Просечна потрошачка корпа одражава структуру потрошње око 60% становништва. Примењен је принцип највећег учешћа производа и услуга у структури потрошње, дневна количина се односи на јестиви део производа. Број артикала хране и безалкохолних пића је повећан од 50 на 75.
Вредности Нове Минималне и Нове Просечне потрошачке корпе су веће од старих корпи. У 2008. години разлика између Нове Минималне корпе и старе Минималне корпе кретала се од 15,02 % у јануару, до 9,85% у мају. У 2009. години ова разлика се кретала од 12,1% у децембру, до 6,76% у мају месецу. У 2010. години настављен је овај тренд. Разлика између Нове Минималне корпе и старе Минималне корпе кретала се од 14,32% у марту, до 8,15% у мају. (Нова Минимална потрошачка корпа за јануар 2010. године износила је 25.255,42 динара, а стара Минимална 22.342,16. динара. У децембру 2010. године Нова Минимална корпа износила је 27.821,50 динара а стара Минимална 25.417,95 динара).
Разлика између Нове Просечне потрошачке корпе и старе Просечне корпе, кретала се у 2010. години од 35,02% у марту до 30,91% у мају. (Нова Просечна потрошачка корпа у јануару 2010. године била је 47.924,65 динара, а у децембру 52.701,34 динара, док је стара Просечна потрошачка корпа у јануару 2010. године износила 36.067,49 динара, а у децембру 39.779,09 динара).
Нове корпе по новој методологији израчунавају се упоредо са старим од јануара 2008. године.
Сходно закључцима Комисије за праћење цена производа и услуга најважнијих за животни стандард становништва, Министарство трговине и услуга је иницирало и координирало заједнички рад представника Министарства трговине и услуга, Министарства рада и социјалне политике, Министарства финансија и Републичког завода за статистику, који су анализирали стару и нову (минималну и просечну) потрошачку корпу и донели закључак да се корпе и то Нова Минимална и Нова Просечна, израчунате по новој методологији из 2008. године, примењују и објављују од јануара 2011. године.
У јануару 2011. године куповна моћ мерена односом просечне нето зараде и Нове Просечне, односно Нове Минималне потрошачке корпе, је мања у односу на прошли месец и то пре свега због повећања вредности обе корпе које су израчунате по новој методологији.
1. Према подацима Републичког завода за статистику, Нова Просечна потрошачка корпа за месец јануар 2011. године износила је 53.174,07 динара и већа је за 0,9% или 472,73 динара, у односу на Нову Просечну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на Стару потрошачку корпу за децембар 2010 године, већа је за 33,67% или 13.394,98 динара.
Нова Минимална потрошачка корпа за јануар 2011. године износила је 28.200,99 динара и већа је за 1,36 % или 379,49 динара, у односу на Нову Минималну потрошачку корпу из претходног месеца. У односу на Стару Минималну потрошачку корпу за децембар 2010. године, бећа је за 10,95% или 2.783,04 динара.
2. Просечна зарада без пореза и доприноса у Србији, (нето зарада), у јануару 2011. године била је 34.009 динара.
У односу на зараду исплаћену у децембру 2010. године зарада је номинално мања за 14,1%, а реално је мања за 15,3%.
У односу на јануар 2010. године просечна нето зарада номинално је већа за 13,6%, а реално је већа за 2,2%.
3. За покриће Нове Просечне потрошачке корпе у јануару месецу 2011. године било је потребно 1,58 просечних зарада, а за покриће Нове Минималне корпе било је довољно 0,84 просечне зараде.
4. Од јануара 2009. године, закључно са децембром месецом 2010. године, у Извештају о кретању куповне моћи, упоредо је праћен раст цена на мало и Индекс потрошачких цена, који се узима као мера инфлације (Индекс потрошачких цена представља посебан Индекс цена на мало и дефинише се као мера просечне промене малопродајних цена робе и услуга које се користе за личну потрошњу, с тим што се ова два индекса међусобно разликују у обухвату производа и услуга, класификацији и формули за обрачун индекса).
Од 1. јануара 2011. године Републички завод за статистику је престао са израчунавањем и објављивањем Индекса цена на мало и Индекса трошкова живота.
Месечни раст потрошачких цена у јануару 2011. године био је 1,4% (јануар 2011. у односу на децембар 2010. године), годишњи раст је био је 11,2% (јануар 2011. у односу на јануар 2010. године). Потрошачке цене у 2010. години у односу на 2009. годину у просеку су повећане за 6,5%.
Посматрано по главним групама производа и услуга подељеним према намени потрошње у јануару 2011. године, у односу на претходни месец, највећи раст цена имале су групе: Алкохолна пића и дуван (7,7%), Транспорт (2,4%), Храна и безалкохолна пића (1,9%), и Образовање (1,3%), док је у групи Комуникације забележен пад цена (-1,7%).
5. Просечна месечна нето зарада по запосленом у Републици, у јануару 2011. године, износила је 34.009 динара.
Посматрано по градовима, натпросечну нето зараду у јануару 2011. године, статистика је регистровала у Панчеву (42.819 динара), Београду (42.059 динара) и Новом Саду (37.892 динара). Просечна месечна зарада испод просека Републике, у јануару 2011. године, забележена је у Зрењанину (33.433 динара), Ужицу (33.246 динара), Шапцу (33.134 динара), Смедереву (32.647 динара), Суботици (30.556 динара), Крагујевцу (30.154 динара), С. Митровици (29.370 динара), Нишу (29.307 динара), Краљеву (29.231 динара), Зајечару (28.174 динара), Лесковцу (25.668 динара), и Ваљеву (24.934 динара).
6. Посматрано по градовима, у јануару 2011. године куповну моћ изнад просека Републике имали су: Панчево, Београд и Нови Сад.
У свим градовима који се статистички прате, изузев Ваљева, просечна месечна нето зарада покрила је Нову Минималну потрошачку корпу, а није била довољна за покриће Нове Просечне потрошачке корпе (видети Упоредни преглед куповне моћи по градовима ... - страна 4.).
7. Посматрано по делатностима, а у односу на просек нето зараде у Републици (34.009 динара), у јануару 2011. године највећу нето зараду статистика је регистровала у Експлоатацији сирове нафте и гаса (220.609 динара), Управљачким делатностима и саветовању (101.157 динара) и Производњи кокса и деривата нафте (84.531 динара).
Најнижа нето зарада јe регистрована у Кинематографској, телевизијској и музичкој продукцији (7.752 динара), Рибарству и аквакултури (12.234 динара) и Преради дрвета и производима од дрвета, осим намештаја (14.456 динара).
Министар Душан Петровић
